[ Azija ] 22 Oktobar, 2013 19:24

Raznovrsnost klimatskih tipova i odgovarajućih tipova vegetacije, uslovljava i veoma raznovrstan životinjski svet. Pojedine životinjske vrste žive samo u Aziji i predstavljaju specifičnost ovog kontinenta i faune sveta. Zbog uticaja čoveka i promena u prirodnoj sredini opstanak nekih od njih je veoma ugrožen.

 Simbol Svetske fondacije za zaštitu divljih životinja ( WWF) jeste velika panda. Velika panda je krupni sisar iz porodice medveda, poreklom iz jugoistočne Kine. Lako se prepoznaje po upadljivim crnim oznakama oko očiju, na ušima i preko svog zaobljenog tela. Iako pripada redu zveri, koje karakteriše ishrana mesom, džinovska panda se u 99% slučajeva hrani mladicama i listovima bambusa. U prirodnom stanišru ostalo ih je veoma malo. Ovo je jako ugrožena vrsta. Iako se u zatočeništvu teško razmnožava, u Kini je formirano nekoliko centara za očuvanje ove veoma ugrožene i retke vrste. 

 

 Najveća od četiri vrste velikih divljih mačaka, tigar, živi samo u Aziji. Živi u džunglama u jugoistočnom Sibiru i jugoistočnoj Aziji. Od 9 podvrsta, tri su istrebljene (kaspijski, javanski i tigar sa ostrva Bali), a ostale su veoma ugrožene. Najveći među njima je sibirski tigar, a najopasniji po čoveka bengalski tigar. Tigar je dug oko 140cm a rep mu je još oko 60cm. Mužjaci su teški negde oko 120kg, a ženke oko 90kg. Sibirskom tigru dužina može da bude čak i oko 3m, rep dug oko 90cm, a može dostići težinu i preko 350kg ( ženke 300 kg) .

 

 Od 5 vrsta nosoroga, tri žive u Aziji. Za razliku od svojih afričkih rođaka, azijske vrste su manje i imaju manji rog. Sumatranski nosorog danas ima stanište u Maleziji, Indoneziji, odnosno na ostrvima Borneo i Sumatra, kao i na Malajskom poluostrvu. On ima dva roga. Indijski i  javanski nosorog imaju jedan rog. Sve tri azijske vrste nosoroga veoma su ugrožene zbog lova, i uništavanja njihovog prirodnog staništa. 

 

 Azijski lav je takođe jako ugrožen. Jedna od osam podvrsta živi u Aziji. Nekada je naseljavao široko područje jugozapadne i južne Azije, a danas je ostalo svega oko 300 jedinki na malom šumskom području oblasti Gir u zapadnoj Indiji. Azijski lavovi su manji i lakši od njihovih afričkih rođaka, ali su podjednako agresivni.

 Azijski(indijski) slon je jedna od dve vrste slonova koje žive na Zemlji. Manji je od svog afričkog rođaka i ima manje uši i manje kljove. Od davnina se na njegovom prirodnom staništu u Aziji ( na prostorima južne i jugoistočne Azije ) koristi kao domaća životinja za vuču, prevoz i podizanje teških tereta. Slon učestvuje i u religijskim obredima i karnevalima. 

 

 U šumama Bornea i Sumatre živi orangutan. Na jeziku tamošnjeg stanovništva reč oran-gutan znači '' šumski čovek '' . On je vrsta primata iz porodice čovekolikih majmuna. On je nekada naseljavao prostore jugoistočne Azije, ali je njegov opstanak veoma ugrožen zbog uništavanja prirodnog staništa. 

 

 Druge značajnije vrste koje naseljavaju Aziju su zmije. Od otrovnih je značajna kobra, a od neotrovnih pitoni.Značajne su takođe i rajske ptice koje naseljavaju prostore jugoistočne Azije, Njih odlikuje perje jako živih boja. Pomoću tog perja mužjaci se udvaraju ženkama. Ženke su često manje upadljive od mužjaka ali to nije uvek slučaj. 

         

 

 Tibetska visoravan je na prvi pogled nenaseljena oblast, ali ona je ipak stanište mnogim vrsta životinja. Tu žive snežni leopard  i  jak. Jak je vrsta planinskog govečeta. On, uključujući grbu na leđima, može da dostigne visinu i do 2m, a težinu od preko 800kg. Telo mu je prekriveno dugom, gustom dlakom, koja viseći resasto sa boka seže čak do članaka. Stanovništvo Tibeta ga gaji kao domaću životinju i od njega dobija mleko, vunu, kožu, od rogova pravi manja oruđa, a balega se suši koristi za ogrev. 

 

[ Azija ] 21 Oktobar, 2013 22:41
 
 Biljni svet je u Aziji jako raznovrsan. 
-Pojas tundri  se pruža u pojasu uz Severni Ledeni okean, gde je zastupljena subpolarna klima. Temperature su niske, tlo zamrznuto već na dubini od jednog metra što ukazuje na slabo produktivno zemljište. 
-Pojas četinarskih šuma (tajgi )  se pruža najvećim delom u Sibiru. Sibirske tajge su najprostranije šumsko područje na zemlji.
 -Pojas stepa se pruža u centralnom delu Azije gde je zastupljena mala količina padavina.
-Pojas pustinja  se takođe pruža u središnjem delu Azije zbog male količine padavina. Najveće pustinje u Aziji su : Kizilkum i Karakorum (istočno od Kaspijskog jezera), Takla Makan (u Tarimskoj kotlini), pustinja Džungarija u (kotlini između planina Tjan Šan i Altaj) i pustinja Gobi (ili Šamo) u Kini.
 Osim u centralnom delu Azije pustinja ima i u jugozapadnim delovima. Na Arabijskom poluostrvu nalaze se Veliki i Mali Nefud, Rub - el-Hali i Sirijska pustinja. Na Iranskoj visoravni koja je izolovana visokim planinama nalaze se Dešte Lut i Dešte Kevir. U severozapadnom delu Indije je pustinja Tar. 
 U svim pustinjama Azije oskudan je biljni i životinjski svet.
 Prostori južne i jugoistočne oblasti Azije su pod uticajem ekvatorske i monsunske klime . Oni su pod vegetacijom džungli (guste, tropske šume, teško prohodne, izražena spratovnost biljnih vrsta). Sa povećavanjem nadmorske visine javljaju se savane.
* Duž morskih obala i estuarskih ušća u tropskim oblastima javlja se poseban tip vegetacije vlažnih tropskih šuma. To je mangrova. Drveće mangrove posebno je prilagođeno uslovima plitke, slane vode i male količine kiseonika u zemljištu. Stabla ovog drveća izdižu se na dugačkom korenju iznad nivoa vode. Velika raznovrsnost biljnih vrsta može se pronaći u staništu mangrova, ali od priznatih 110 vrsta, samo 54 vrsta u 20 rodova iz 16 porodica čini prave mangrove. Najviše ih ima u šumama Nove Gvineje, Indonezije i Malezije.  
             
 
*Među mnogim vrstama specifičnim za vlažne tropske šume jugoistočne Azije, ističu se dve koje imaju najveće cvetove. Prva je parazitska biljka raflezija čiji cvet u prečniku dostiže 1,5 m, a oprašuju ga insekti, posebno muve, koje privlači svojom bojom i mirisom mesa koje truli. Druga je džinovski kozlac čija vlas dostiže i do 3m visine. 
 U istočnoj Aziji se u toku godine izluči dovoljna količina padavina koja ja potrebna za opstanak različitih vrsta šuma. U zavisnosti od geografske širine i nadmorske visine smenjuju se suptropske zimzelene, listopadne i četinarske šuma. Među mnogim široko rasprostranjenim vrstama drveća koje raste samo u šumama istočne Azije mogu se sresti neke specifične i retke šumske vrste. Tako se, samo u istočnoj Kini nalaze šume koje gradi ginko, vrsta za koju se mislilo da je potpuno nestala u ledenom dobu. U jugoistočnom delu Kine zastupljene su šume bambusa. 
 
 
 Visoravan Tibet je hladna vetrovita visokoplaninska oblast sa veoma oskudnim travnjacima.